Вулин је том приликом положио венац Владе Републике Србије на Спомен крсту.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије оценио је у говору на комеморацији да би било мудро да вође других народа хоће да пођу примером праштања и помирења јер би тада дошло до мира на Балкану.

Он је поручио “онима који српском народу суде без суда и судије, да би било праведно, пре него што уз име српског народа додају реч "геноцид", да су бар дошли у Братунац да питају мајке зашто носе и зашто никада неће скинути црнину”.

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик затражио је од представника Срба из Републике Српске да се повуку из рада Парламентарне скупштине БиХ док се не реши случај злоупотребе парламента БиХ од посланика који су послали писмо Генералној скупштини УН дајући подршку британској резолуцији о Сребреници.

Овде је потребно да дигнемо глас зато што је њихов глас отишао у УН. Наш глас мора да се чује, а он ће се чути. Не можете и нећете нас понижавати, поручио је Додик.

Комеморацији је присуствовао и министар за рад и борачка питања Републике Српске Миленко Савановић.

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака, у току Одбрамбено-отаџбинског рата, страдало је најмање 2.370 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало око 3.500 Срба.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 деце, а око 5.400 породица без покретне и непокретне имовине.

Напади су углавном извођени на значајне православне празнике: Божић, Српску нову годину, Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан и Никољдан.

Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.

У том периоду је само на подручју Сребренице нападнуто 21 село у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села Општине Братунац убијено је најмање 560 српских цивила.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у више српских села пљачкајући их и палећи, а у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила.

На овим просторима у протеклом рату припадници Армије БиХ извршили су највећи злочин над цивилним српским становништвом, и то у време када је Сребреница била заштићена и демилитаризована зона Организације Уједињених нација (УН).